Prvi dan – Iz Novog Sad pokret u 14h i preko Tare i Višegrada dolazak oko 21h u hotel Mladost u Tjentištu (18e prenoćište sa doručkom).
Drugi dan – Kolima od Tjentišta do Prijevora (45 min). Uspon na Maglić pa spuštanje na Trnovačko jezero i spavanje u katunima na jezeru. Ukupno 8h od Prijevora do jezera.
Treći dan – Šetnja sa jezera do Prijevora (2h). Pakovanje, poseta Perućici, polako za Novi Sad istim putem.
Datum avanture: 25-27 Avgust 2023.
Težina: Teška tura, pogotovo silazak ka jezeru.
Kilometraža: Ukupno pređeno 15km
Letnji uspon na Maglić, najviši vrh Bosne i Hercegovine, jedna je od lepših letnjih tura u regionu. Tome svedoči i veliki broj domaćih i stranih planinara koje smo tog dana sreli na stazi. Penjanje na Maglić je moguće iz više pravaca, a mi smo odabrali najkraći i najstrmini smer, koji ide od Prijevora (1.668) do Bosanskog Maglića (2.386 mnv.), Crnogorskog Maglića (2.388 mnv.), pa to Trnovačkog jezera (1.517 mnv.). Staza je markirana celim putem i nije potrebna navigacija.
Sam put kolima od Tjentišta do Prijevora je iskustvo za sebe, prelepe šume, očaravajući pogledi, i dolazak na magični Prijevor odakle pogled puca na sve strane. Sam put do Prijevora moguće je preći sa bilo kojim autom, mada postoji deonica gde je zaista nezgodno za niske automobile.
Dolazimo nešto pre 9h i na Prijevoru je već desetine planinara koji su tu ili proveli noć u šatorima, ili tog jutra došli. Naša preporuka je da ako možete dan pred uspon dođete i prespavate na Prijevoru. Takođe da ako možete ujutru ranije (oko 7h) krenete na uspon. Razlog tome je da izbegnete gužvu u delu gde su sajle, i gde postoji mogućnost od odranjanja kamenja. Mi smo u stenu ušli posle jedne grupe od 30 planinara, i morali smo da čekamo 30 minuta da oni odmaknu, jer se stalno odranjalo kamenje i predstavljala opasnost. Preporuka je nositi i šlem tokom te deonice, i videli smo da je veliki broj planinara nosio.
Osećaj kada uđete u stenu je prelep. Sajle su dobro postavljenje i svako ko je iole spreman može da popne ovaj smer. Ono što je sjajno je to što smo tokom penjanja veći deo bili u hladu (ukoliko krenete do 9h). Na uspon je potrebno poneti bar 3 litre vode, pogotovo ako je dan sunčan kao što je nama bilo. Klima je neverovatno prijatna, stene su bile hladne od noći, i ugođaj je bio neverovatan.
Posle 3h i 30 minuta izlazimo na Magični Maglić, i osećaj je zaista neverovatan. Sa vrha se pruža pogled na prelepe vrhove okoline, Trnovačko jezero kuca u daljini, pogled na Prijevor, Zelengoru, Volujak… Sve je kao što treba da bude i osmeh oduševljenja je kao u dece. Svi su popeli bez problema i sledi piknik na vrhu i divljenje pogledima.
Pogled sa Crnogorskog Maglića na Bosanski Maglić, koji tako prelepo izgleda iz svih uglova. Jedna planina kojoj se dive svi planinari koji su je ikada videli.
Dolazimo do mesta odakle se Trnovačko jezero vidi kao na dlanu, gde svi žele da se slikaju, gde se svi dive, gde je osećaj ponosa, jer ovaj pogled se mora zaslužiti. Do ove tačke se stiže samo peške. Trnovačko jezero je pravi dragulj i iz razloga što se do njega mora prepešačiti fin put.
Sa ove tačke do jezera sledi najzahtevniji deo puta – strm silazak kroz sipar, i to je ono što je većini palo najteže. Treba biti oprezan, noge su umorne, kamenje se kotrlja, i nogu pred nogu silazimo do dole nekoliko sati. Prava je nagrada kada se završi sipar i uđe u šumu na obodu jezera. Tu je i zvanično ulazak u Nacionalni Park Piva. Koračamo već sporije, ali jezero nam je sve bliže.
Motiviše nas i to što smo nekoliko dana ranije nazvali čuvara iz NP Piva Miloša, i sa njim dogovorili da nas u 17h, kada smo planirali da dođemo, sačeka jagnjetina ispod sača. U glavi nam je svima bilo hladno pivo, kupanje u jezeru, klopa, i onda spavanje u katunima na jezeru. Osećaj dolaska na jezero je magičan. Magično je i kada osetite energiju divljine, kada otvorite zasluženo hladno pivo i iskupate se u planinskom dragulju.
Ukoliko želite da prespavate i jedete na jezeru ima nekoliko opcija. Čuvar Miloš nudi smeštaj u katunima za do 8 osoba (7.5 eura spavanje po osobi). To se mora unapred dogovoriti. Takođe nudi pripremu mesa u saču (15 eura po osobi) i tu savetujemo da ako vas je 6, naručite sač za 3 osobe, jer su količine ogromne. Ukoliko nema smeštaja u katunima ili želite da spavate u šatoru (što je naša preporuka) onda imate opciju da pozovete Miloša i da dogovorite da vas ujutru pred uspon na Prijevoru sačeka čovek sa konjem, koji će vašu kamp opremu prebaciti do Trnovačkog jezera. Prevoz je 30 eura po konju, i to je ono što bi sledeći put mi uradili. Postojala je i opcija da nakon dolaska na jezero odmorimo, i da ispešačimo još dva sata nazad do Prijevora gde su nam kola. Međutim, svi su bili toliko preumorni, da smo posle piva, kupanja i klope, legli da spavamo u 20h 🙂
Deo ekipe se probudio u ponoć, i u noći uživao u pogledu na mlečni put i zvezdano nebo. Mesec je obasjavao okolne vrhove, i magična noć je bila iznad nas.
Budimo se odmorni, naspavani, i krećemo ka Prijevoru do koga ima 5km. Staza je prelepa, veliki deo ide kroz šumu u kojoj je prijatan hlad. Zaista neverovatna dolina koju okružuju prelepi vrhovi. Posle 2 sata hoda stižemo do Prijevora, vadimo svu hranu iz kola i slavimo uz šampanjac. Jedno fenomenalno iskustvo, vikend sa prijateljima u predivoj prirodi dva nacionalna parka Sutjeska + Piva.
Pakujemo se i krećemo ka Tjentištu. Na putu stajemo i koračamo prašumom Perućicom do vidikovaca sa kojih se vidi vodopad Skakavac. Postoje dva vidikovca i oba nude prelepu šetnju kroz Perućicu.
Vikend za pamćenje. Tu smo za sve dodatne informacije i savete, jer magiju Maglića i Trnovačkog jezera treba doživeti.
Leave A Comment