Prvi dan – Polazak iz Novog Sada u 14h i dolazak oko 17h u hotel Balašević ispod Rtnja (25e prenoćište sa doručkom i korišćenje bazena).
Drugi dan – Polazak kolima do sela Rtanj i početne tačke uspona (10min). Uspon na Rtanj i spust (6h ukupno). Povratak kući.
Datum avanture: 20-21. januar 2024.
Težina: Lagana tura.
Kilometraža: Ukupno pređeno 14km.
“Hod iznad oblaka” je u tri reči opis vizualne poslastice koju smo doživeli prilikom uspona na Rtanj. Klimatska sreća je bila na našoj strani. Jutro idealno, hladno, osunčano, bez vetra na južnoj strani. Tog dana usledila je temperaturna inverzija – nešto što sam saznao iz fenomenalnog bloga Nestvarna mesta. Ovaj blog mi je bio inspiracija da započnem da pišem svoj i naučio me je mnogo o planinarskim izazovima Balkana. Postoji više načina pojave temperaturne inverzije, a jedan je kada se zbog hladnog vremena zemlja rashladila, a hladan vazduh kao teži i vlažniji, u odsustvu vetra ostane prilepljen za tlo. Nekoliko dana pred naš uspon bilo je veoma hladno uz padavine, a na dan kada smo planirali uspon bilo je najavljeno vedro nebo i porast temperature. Sve ovo dovodi do pojave guste niske oblačnosti, koja nam je dan učinila magičnim i učinilo osećaj šetanja iznad oblaka.
Rtanj je planina u Istočnoj Srbiji, nadomak Boljevca, na 3h vožnje kolima od Novog Sada odakle smo krenuli. Planina se naglo diže iz ravnice u obliku trapeza, široko i masivno, dok se pri vrhu sužava skoro pravilnom kupom. Iz tog razloga postoji verovanje da je planina Rtanj zapravo piramida i predstavlja prirodni fenomen.
Planinarenje po Rtnju je popularno u svim godišnjim dobima. Popularne su ture leti da se dočeka svitanje na vrhu, uživa u livadama i pogledu, zimi da se oseti jaka klima… Leti zelen, zimi beo, idealan je Rtanj za posetiti, a još ako je vedar dan pogled daleko seže.
Najviši vrh Rtnja je Šiljak (1.565 mnv.) i on nam je bio cilj. Penjanje na vrh Rtnja je moguće iz tri glavna pravca:
1. Severnom stranom, sa startom kod bivšeg kamenoloma Unimer u selu Mirovo. Ovo je najzahtevniji uspon i zimi su još više otežane okolnosti zbog jakih vetrova. Pred sam vrh severna i južna staza se spajaju.
2. Južnom stranom, koja je ujedno i najpopularnija ruta do vrha, sa startom u selu Rtanj. Ovo je idealan izbor za početnike i manje iskusne planinare koji žele laganiju maršrutu do vrha uz blage padine.
3. Iz pravca Sokobanje, od Tomićeve kolibe u selu Mužinac. Dolazak na početak staze zahteva više vožnje kolima, ali uspon traje kraće, jer je kolima moguće doći dosta visoko.
Mi smo se odlučili za jednostavniji uspon Južnom stranom, koji počinje od čuvenog izvora rtanjske energije “Vrelo” (Evo link ka lokaciji). Postoje mnoge priče o pozitivnoj energiji koju emituje misteriozna piramida Rtanj, uz objašnjenje da planina uzima energiju na vrhu Šiljak, a da je emituje na izvoru Vrelo. Sam izvor je skromno ograđen lokalitet koji navodno predstavlja drevno svetilište i izvorište orgonske energije.
Osim vrha Šiljak postoje još dva poznata vrha na Rtnju: Preslo – 1.405 mnv. i Kusak – 1.380 mnv. Ove vrhove smo ostavili za neki drugi put.
Staza do vrha je dobro markirana i nije potrebna navigacija. Ovo je izuzetak ukoliko je puno snega napadalo i ako je magla, te markacije nije lako videti. Takvu situaciju smo iskusili tačno pre 5 godina, kada smo po snežnom danu pokušali da popnemo Rtanj. Stigli smo do pred sam vrh, ali su nas snažni udari vetra i sneg poterali dole. Vratili smo se 5 godina kasnije, i ovaj put uz malo više sreće imali povoljne vremenske prilike, a samim tim i sjajan pogled na druge vrhove u Srbiji. Zavejani Midžor, sedlo Trema, Kopaonik, sve je bilo kao na dlanu. Zaista je prelepo kada pogled seže daleko i kada možete da prepoznate planinske vrhove na kojima ste ranije bili. Prija oku da gleda u nedogled.
Ispod je slika Stare planine i njenog vrha Midžor (2.169 mnv.).
Prvi deo staze ide kroz šumu, a zatim izlazi na čistinu i vodi do vrha. Ukupno ima 7km do vrha sa nešto manje od 1.000 visinske razlike. Nama je trebalo 3h da se popnemo uz česte pauze za uživanje u pogledu. Pred izlazak na sam vrh počeo je da duva veoma snažan vetar, a na vrhu je bilo gotovo nemoguće stojati u mestu. Zaklon smo našli u zidu porušene kapele koja se nalazi na vrhu.
Evo priče o kapeli. Jedna bogata jevrejska porodica Minh je u svom vlasništvu imala rudnik kamenog uglja u podnožju Rtnja. Ova porodica je obezbedila stanove, školu, ambulantu, prvi bioskop i električnu centralu za sve zaposlene u rudniku. Kada je vlasnik Julius Minh preminuo, njegova braća i supruga Greta preuzeli su rukovođenje rudnikom, a Greta, za pomen svog pokojnog supruga, naložila da se sagradi kapela na samom vrhu planine Rtanj. Kapelu je gradilo 1000 radnika i završena je 1936. godine. Nažalost, srušili su je lovci na blago 1992. godine, zbog legende da je ispod kapele zakopano ogromno bogatsvo porodice Minh. Danas su prisutni samo ostaci kapele.
Slika iznad: Levo u daljini Stara planina i Mižor. Desno u daljini Suva planina i Trem.
U toku spusta napajali smo se pogledom ka snežnim vrhovima koji su se izdizali pred nama na horizontu. Spustili smo se na našu polaznu tačku, u selo Rtanj. Jedino mesto u selu gde je bilo moguće popiti piće je hotel Ramonda, velelepno zdanje koje vizuelno potpuno odudara od ostatka vremešnog sela. U selu živi oko 50 ljudi, a od pojedinih stanovnika je moguće kupiti čuveni Rtanjski čaj, kao i razne druge biljne čajeve i preparate od lekovitih biljaka koji su sakupljeni na obroncima planine.
Za kraj ove priče evo još jedne slike o pogledu koji smo imali taj dan i jednog citata koji savršeno opisuje magiju Rtnja.
„Nijedna planina i nijedan planinski vrh u Srbiji ne čine toliko dubok utisak na promatrača kao Rtanj sa Šiljkom. U njemu su združeni mirnoća, veličina i simetrija… Dižući se veličanstveno izolovan, on vlada okolinom i izgleda kao vođa i znamenje okoline. Ima u njemu individualnog i imponujućeg, kao u velikim ličnostima.”
Jovan Cvijić, najveći srpski geograf
Leave A Comment