Prenj: Bosanski Himalaji

Letnji uspon na Zelenu Glavu i Otiš, divove Prenja, iz doline Tisovice slovi za jednu od najatraktivnijih planinarskih tura u Bosni. Nas je raspametila, prosto neverovatno da tako nešto postoji blizu nas, a da nismo do sada videli taj prekrasan prizor. Za dolinu Tisovice kažu da je najlepša dolina Bosne, složio bih se sa tim. Dolina je duga, prelepa, okružena stenovitim vrhovima i veoma je teško dostupna za motorna vozila. Put od Konjica do Tisovice dug je oko 30km, sa tim što se ide preko 20 km po veoma lošem putu i isključivo je namenjen terenskim vozilima. Mi smo uspeli sa SUV vozilom da dođemo, ali uz veliki napor i mnogo stajanja i po neko guranje. Veoma zeznut put za doći ukoliko nemate terenca. Možda i treba ovako da ostane, da ne bi krenuli da grade vikendice u dolini.

Ljudi, ovo je apsolutno magično mesto i želim da vam ispričam kako smo mi realizovali turu.

Ekipu čine nas četvoro, naši prijatelji, divni neki ljudi i Ivana i ja! Odlučujemo se da budemo smešteni u planinarskom domu Rapti koji se nalazi na 1.420 mnv. Dom je potrebno unapred rezervisati. U petak posle ručka krećemo i gas preko Loznice do Konjica. Tamo nabavka hleb, pivo i voda, i krećemo ka domu Rapti. Od Konjica se ide ka Konjičkoj Bijeloj i tamo se odvaja put ka domu Rapti. Levo se ide za Boračko jezero, a desno za Rapti i Tisovicu – ima znak. Da ponovim, put je za terence, ali idu i SUV vozila poput Dačia Dustera, Hyundai Tucson i naravno Golf 2. Stižemo u dom posle 1.5h vožnje po mraku, kamenju, rupama, baš težak teren za voziti. Dom ima višekrevetne sobe, a mi spavamo u potkrovlju u zajedničkoj sobi sa 20ak dušeka.

Subota, budimo se rano i već u 6h krećemo kolima ka Tisovici, 45 minuta nam je trebalo da dođemo do početka doline. Put još gori nego juče. Baš je za terence, ali ja sam bio kao namegnetisan da vidim tu Tisovicu. Već par godina planiram da odem tamo i eto je, prelepa, dugačka, magična, ma sve bi joj epitete dao. Evo šta je davne 1897. godine Dr. Jovan Cvijić (naučnik svetskog ugleda) rekao za Prenj

“Sav greben je sastavljen iz drskih oblika visokih planina, koji su u vrlo lijepe grupe kombinovani,tako da je Prenj najljepša planina Bosne i Hercegovine.“

Parkiramo kola odmah na početku doline koja se nalazi na 1.300mnv, može da se ide još 1.5km putem do kraja doline, ali željni smo da odmah zakoračimo. Jedan od najmagičnijih pogleda koji sam video je kada su se nakon 15ak minuta hoda ukazali vrhovi Otiš i Zelena Glava, naš cilj. To narode toliko lepo izgleda, da se zamisliš da li je ovo stvaran trenutak.

Pri kraju doline nailazimo na 20ak terenaca, uglavnom stranci koji su prespavali u dolini. Nastavljamo i idemo ka prvoj pauzi – planinska kuća Vrutak koja je na 1.650 mnv. U ovoj kući se može i prespavati ukoliko se unapred najavite planinarskom društvu „Borašnica” iz Konjica.

Od Vrutka kreće uspon kroz prelepu borovu šumu. U ovom delu ima znak da postoji opasnost od mina, držimo se staze i idemo ka našem cilju. Nakon 30 minuta izlazimo na raskrsnicu gde se staza ukršta sa stazom koja ide na Jezerce, još jednu planinsku kuću.

Da napomenem da uspon na Zelenu Glavu i Otiš može da krene iz više pravaca, ali da je ubedljivo najlepši iz doline Tisovice, jednostavno pogled na ova dva vrha iz Tisovice je očaravajući. Deluje lekovito.

Kada gledate Otiš i Zelenu Glavu, Otiš deluje moćnije, međutim kada se dođe na Sedlo 2.015 mnv, Zelena Glava preuzima ulogu. Sa Sedla je polazište na oba vrha. Prvo penjemo Zelenu Glavu, najstrmiji deo je osiguran sajlama, i za svega 15 minuta se stiže do vrha. Na vrh izlazimo oko 11.30, 4h nakon što smo krenuli iz doline. Znamo da ljudi penju i mnogo brže, ali čemu, trebali smo još sporije ići, jer toliko je prelepo. Posebnu čar je dalo da smo sve vreme do vrha bili sami na stazi, nikog nismo sreli. Preporuka je da ranije krenete, jer u povratku smo sreli fin broj planinara koji su tek kretali na uspon.

Silazimo lagano ka Sedlu, pa na Otiš. Uspon na Otiš je veoma lagan, nema sajli i za 15 minuta se izlazi na vrh koji je svega nekoliko metara niži od Zelene Glave. Polako krećemo istim putem nazad, ne žurimo, presrećni smo što imamo opuštajuće trenutke u Hercegovačkom kamenu. Sumiraju se utisci i zaista je Prenj za nas poneo epitet Bosanski Himalaji. Ima neku posebnu energiju.

Ceo Prenj je veoma dobro markiran, lako nam je bilo da iz Tisovice dođemo do vrhova. Ono što je bitno spomenuti da je na našoj ruti bio samo jedan izvor Vrutak, koji je delimično presušio. Znam da ima vode kod kućice Jezerce, ali veoma bitno je poneti dovoljno vode.

Stižemo do kola, srce puno, noge već umorene. Jedan dan za pamćenje. Idemo kolima do doma, najteža deonica za voziti, svaka čast Ivani na vožnji i Željku na usmeravanju kuda je najbolje proći. Dobar deo puta smo prešetali da se auto ne bi nasadio na kamenje. Stižemo u dom, hladno pivo, večera i tonemo u san. Sutradan šetamo livadama oko doma, poseta Konjicu, kupanje ispod vodopada Zeleni Vid (10 min od Konjica) i povratak kući.

Prenju, hvala ti na svemu, srce si nam ispunio radošću.